Beogradska berza

Beogradska berza je prvi put osnovana 1894. godine, 21. Novembra, kada je održana prva Osnivačka skupština Beogradske berze, a tome je predhodilo proglašenje Zakona od strane kralja Milana Obrenovića. Beogradska berza se održala sve do 1953. godine menjajući svoje oblike postojanja i usavršavajući se, kada je ukunuta Odlukom tadašnje Vlade Srbije. Međutim, donošenjem Zakona o tržištu novca i kapitala, 1989. godine,  osnovano je Jugoslovensko tržište kapitala koje 1992. godine počinje da posluje pod imenom Beogrdska berza.

Beogradska berza je mesto na kome trguju isključivo brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke koje imaju status člana berze. Svi drugi zainteresovani investitori mogu trgovati posredstvom članova berze. Kompanije i preduzeća, izdavaoci hartija od vrednosti preko odeljenja listinga komuniciraju neposredno ili posredno preko svog korporativnog agenta. Praktično, prijem emitovanih hartija od vrednosti na tržišta berze obavlja se u odeljenju za listing, a spisak svih članova berze sa adresama i kontakt telefonima se nalaze na sajtu berze. U konkretnom slučaju, Beogradska berza i na svom pultu u svom sedištu obezbeđuje dostupnost ovim podacima, koji predstavljaju osnov administrativnih radnji u vidu podnošenja zahteva i druge propisane dokumentacije za učešće na tržištu berze. Administrativni proces obuhvata i stručnu pomoć u kompletiranju i dostavljanju propisane dokumentacije za potrebe izdavaoca. Beogradska berza organizuje trgovinu hartijama od vrednosti na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Inače, na berzi se trguje samo hartijama od vrednosti koje su primljene na taj nivo tržišta, a on se naziva i zvanični listing berze. Uslovi za prijem hartije od vrednosti na zvanični listing berze propisani su Pravilnikom o listingu i kotaciji. Berzansko poslovanje podrazumeva dva nivoa listinga, listing A koji se naziva Prime Market i listing B što šredstavlja Standard Market. Na Prime Market-u su uključene dugoročne državne hartije (obveznice Republike Srbije) i akcije kompanija koje ispunjavaju uslove za Listing A uvidom u dokumentaciju, a po odobrenju Komisije za listing i kotaciju. U skladu sa pravilima poslovanja koje tretira Beogradska berza i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, na vanberzansko tržište se uključuju sve hartije od vrednosti koje su izdate javnom ponudom. Na vanberzanskom tržištu se odvija trgovanje akcijama otvorenih akcionarskih društava koja su to svojstvo stekla u procesu privatizacije. Privatizacija dela kapitala vršena je javnim pozivom na upis besplatnih akcija po Zakonu o svojinskoj transformaciji i Zakonom o privatizaciji. Akcije na vanberzanskom tržištu ne podležu kriterijumu listinga, a neophodan dokument za njihovo uključenje u trgovanje je tzv. skraćena verzija Prospekta izdavaoca.

Beogradska berza kao organizovano tržište hartijama od vrednosti posluje pod tim imenom od 1992. godine i dopisni je član Svetskog udruženja berzi (WSE) kao i Evropskog udruženja Berzi (FESE), a punopravni je član Evroazijske federacije berzi (FEAS). Organi Beogradske berze su Skupština Berze, Upravni odbor Berze i Direktor Berze. Inače, svake godine se organizuje Međunarodna konferencija koja prati kretanja na tržištu kapitala, načine distribucije informacija, nove tehničko-tehnološke mogućnosti koje se pružaju učesnicima na tržištu kapitala, razvoj principa korporativnog upravljanja i sl., koje kao domaćin organizuje Beogradska berza.

Ako Vas je zainteresovala beogradska berza, saznajte sta je to Belex.

Saznajte više o Penny Stocks in UK.